Preduzetništvo i menadžment
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20 | Nivo: Visoka poslovna škola,Čačak

Uvod
U literaturi i praksi se mogu sresti različiti primeri preduzetništva. Tako, recimo na prostorima SAD pod preduzetnikom se veoma često smatra osoba koja pokreće svoj mali biznis. Pa ukoliko neko u svom biznisu pokrene posao prodaje garderobe u još jednom objektu, svojoj prodavnici- butiku, ovakav biznis se definišekao mali biznis. On kao takav, ne predstavlja preduzetnički posao, jer nema novog proizvoda, ili novog tržišta, na kome plasira svoje proizvode, nema novih/ potrošača, novih tehnologija i sl. Prema tome, iako je pokrenuta nova poslovna aktivnost, ona se ne moze definisati kao preduzetnička. Zaključićemo da nije dovoljno da neka poslovna aktivnost bude nova i mala da bi je definisali kao preduzetničku.
Samo preduzetništvo, ili ono sto popularno nazivamo biznisom,fenomen je novijeg datuma. Do XV-XVI veka, odnosno epohe renesanse nij postojala samostalnost u odnosu na druge društvene sfere.
U savremenom privrednom trenutku, slava je dostupna svakome ko je dovoljno preduzetan. Ali slava se nestiče oružjem niti plemićkim poreklom kao u modernom dobu,već odisejevskom lukavošću i razboritošću. Ona je dostupna svim avanturistima naradnog poreka koji imaju preduzetnički duh. I takav preduzetnički duh utemeljen na ključnimo odisejskim osobinama- domišljatosti, aktivitmom i spremnosti na rizik, nagovestiće preduzetničku demokratiju i preduzetničko društvo, i mnoge vinuti u neslućene visine poslovnog i svakog drugog uspeha.1
Preduzetništvo i menadžment
U periodu kada su preovladavala zanatska, trgovačka kao i začeci industrijskih preduzeća, vlasnici preduzeća bili su predodređeni za preduzetničku ulogu. U uslovima nerazvijene podele rada u sferi nadgradnje, odnosno stručnih i drugih službi kao posledicu imala je koncentracju aktivnosti od ideje do realizacije na vlasnika-preduzetnika. Zbog relativno slabe informisanosti donošenja ključnih odluka bilo je sa puno neizvesnosti odnosno sa velikim rizikom. Istovremeno, sa razvojem proizvodnih snaga ostvarivala se koncentracija i centralizacija kapitala i produbljivala se društvena i tehnička podela rada, a proces proizvodnje i ukupnog poslovanja postajao je sve složeniji. Međutim, i sa zaoštravanjem konkurentne situacije u okruženju stepen rizika se još više povećavao, jer su potrebe za novim zanimanjima i ljudima bile sve izraženije. Od preduzetnika i menadžera tražene su posebne sposobnosti i specijalizovana znanja kao i njihova spremnost i zainteresovanost za obavljanje tih poslova. Ranije su te poslove obavljali sami vlasnici kapitala, a potom su bili primorani da ih prenose na preduzetnika i menadžere. Sa naglim razvojem tržišnog načina privređivanja funkcija preduzetništva se sve više širila i dobijala na značaju, jer prduzetništvo postaje osnova neprekidnog napretka i poslovnog uspeha. Preduzeće kao organizacioni oblik poslovanja u savremenoj tržišnoj privredi, postaje svojevrsna koalicija ekonomskog interesa i smišljenog delovanja preduzetnika, menadžera. Radnika i finansijera. Poslovni poduhvat za njih postaju način stvaranja vrednosti prihvatanjem rizika i inovativnost. Sve to uticalo je na održavanje inteziteta rizika, od faze pripreme do donošenja konačne odluke u preduzetničkim poduhvatima. Rizik je zavisio od kvaliteta realizacije poduhvata. Tako svaki preduzetnički poduhvat sa neminovno ugrađenim početnim rizikom može u konačnom efektu biti okončan sa:
Očekivanim uspehom
Relativno neznatnim promenama u odnosu na početno stanje

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]